Porodične kompanije su izvor prosperiteta i stabilnosti u globalnoj ekonomiji, pa tako i u Srbiji, a čine više od 60 odsto svih kompanija u Evropi. Mnoge velike, dobro poznate kompanije ponose se time što su u vlasništvu porodica. Porodične kompanije stvaraju radna mesta, investiraju u lokalne zajednice i odužuju se društvu. Karakteristike i prakse velike, dugovečne porodične firme ne služe samo kao model drugim porodičnim firmama već i svim kompanijama koje teže da održe preduzetnički duh, inoviraju i stalno rastu.

Kada govorimo o porodičnim kompanijama u Srbiji, imamo jednu specifičnu situaciju u odnosu na razvijene zemlje. U periodu od gotovo pola veka, nakon Drugog svetskog rata, preduzetništvo gotovo da je jedva postojalo, a to je ostavilo trajne posledice. Danas malo ljudi uopšte zna ko su bili Miša Anastasijević, Lazar Dunđerski, Luka Ćelović, Đorđe Vajfert i mnogi drugi industrijalci koje je Srbija nekada imala.

Neke male preduzetničke, zanatske radnje jesu opstale, ali su velike porodične kompanije nestale, a s njima i kontinuitet u transferu znanja na sledeće generacije. Tek krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka počinju ponovo da se osnivaju privatne kompanije, gde su vlasnici uglavnom bili prinuđeni da preduzetničke lekcije uče od nule i na sopstvenim greškama, jer nije bilo ljudi koji bi mogli da im prenesu svoja praktična iskustva i znanja.

Knjiga bi trebalo da pomogne našim sadašnjim i budućim preduzetnicima i preduzetnicama tako što će osvestiti neke teme, pružiti im bolje razumevanje toga šta čini uspešnu porodičnu kompaniju, kroz koje faze ona prolazi u svom životnom ciklusu, ali će ih takođe upoznati sa značajnim životnim ciklusima porodice i vlasništva, izazovima s kojima će se kroz sve te faze susretati, u svakoj od ovih oblasti, koje su najbolje upravljačke strukture i prakse, kao i kako (iz)graditi kompaniju na način da joj se omogući da traje za pokolenja koja dolaze.